Tema 1 iz PROVENS serijala „Spremno dete za školu“

Znanje je važno, ali za uspešan polazak u školu još je važnije da dete ume da primeni ono što zna u svakodnevnom životu.

Ovaj članak je prva tema PROVENS serijala „Spremno dete za školu“, posvećenog razvojnim kompetencijama koje predstavljaju osnovu uspešnog učenja, samostalnosti i razvoja deteta. Više o serijalu, njegovom cilju i temama koje ćemo obrađivati pročitajte u tekstu „Da li je vaše dete zaista spremno za školu?“

Koliko vam je vremana potrebno?

Video: oko 3 minuta
Članak: oko 7 minuta
Aktivnost sa detetom: oko 10 minuta
Ukupno vreme: oko 20 minuta

Pogledajte video

Šta ćete saznati u ovoj temi?

U ovom članku saznaćete:

✔ šta su razvojne kompetencije
✔ po čemu se razlikuju od znanja i pojedinačnih veština
✔ zašto su važne za uspešan polazak u školu
✔ kako se razvijaju kroz svakodnevni život
✔ kako da prepoznate prve pokazatelje razvijenosti kompetencija kod svog deteta

Da li je znanje dovoljno?

Kada roditelji razmišljaju o spremnosti deteta za školu, najčešće se pitaju: Da li zna slova? Da li zna brojeve? Da li razlikuje boje i oblike? To su sasvim prirodna pitanja. Međutim, za uspešan početak školovanja nije dovoljno samo ono što dete zna. Važno je i šta ume da uradi sa tim znanjem.

Dete može da zna pravilo, ali da ga ne primenjuje samostalno. Može da zna kako se rešava neki zadatak, ali da ne ume da primeni to znanje u novoj situaciji. Zato je važno da, pored pitanja „Šta moje dete zna?“, postavimo i pitanje:„Šta moje dete ume da uradi sa onim što zna?“ Upravo tu dolazimo do pojma razvojnih kompetencija.

Šta su razvojne kompetencije deteta?

Razvojne kompetencije predstavljaju sposobnost deteta da znanje, veštine i iskustva koristi samostalno i na odgovarajući način u svakodnevnim situacijama.

Drugim rečima, nije dovoljno da dete nešto zna. Važno je da zna kako, kada i zašto da to znanje primeni.

Kompetencija zato nije samo znanje, niti samo pojedinačna veština. Ona povezuje znanje, veštine, iskustvo i sposobnost njihove samostalne primene u različitim životnim situacijama.

Jedan jednostavan primer

Kada dete zna da treba da pere zube. To je znanje. Ali razvojna kompetencija podrazumeva mnogo više. Dete zna kada treba da opere zube i kako se pravilno peru. Samostalno uzima četkicu i pastu, pere zube, a zatim vraća pribor na njegovo mesto. I što je najvažnije – to radi bez svakodnevnog podsećanja odraslih. Upravo tada vidimo razliku između znanja i kompetencije.

Znanje je: „Znam.“

Kompetencija je: „Znam, umem i primenjujem.“

Zašto su razvojne kompetencije važne za polazak u školu?

Kada dete krene u školu, od njega se ne očekuje samo da poznaje slova, brojeve ili druge informacije. Očekuje se da može da koristi ono što zna, da funkcioniše samostalno, sarađuje sa drugima i prilagođava se novim situacijama.

Zato su za uspešan početak školovanja važne kompetencije koje detetu omogućavaju da:

• samostalno izvršava svakodnevne obaveze,
• usmeri i održi pažnju,
• razume i prati uputstva,
• sarađuje sa drugom decom i odraslima,
• reguliše svoje ponašanje i emocije,
• rešava probleme,
• istraje kada naiđe na teškoću,
• primeni ono što je naučilo u novim situacijama.

Spremnost za školu zato ne posmatramo samo kroz količinu usvojenog znanja, već kroz sposobnost deteta da svoje znanje i veštine koristi u svakodnevnom životu.

Razvojne kompetencije razvijaju se tokom celog života.

Razvojne kompetencije ne nastaju pred sam polazak u školu i ne završavaju se njegovim početkom. One se razvijaju od najranijeg detinjstva i nastavljaju da se razvijaju tokom čitavog života. Dete koje danas uči da sarađuje sa drugim detetom kroz igru, sutra će ta iskustva koristiti u odnosima sa vršnjacima i nastavnicima, a kasnije u različitim životnim i profesionalnim situacijama. Dete koje danas uči da istraje kada nešto nije lako, postepeno razvija sposobnost da se suočava sa složenijim izazovima tokom školovanja i života. Životne situacije se menjaju, ali kompetencije koje dete razvija omogućavaju mu da se prilagođava, uči, rešava probleme i samostalno deluje u novim situacijama.

Zato kažemo: Dete ne pripremamo samo za polazak u školu. Razvojnim kompetencijama pripremamo ga za život.

Najčešće greške roditelja

Roditelji najčešće, iz najbolje namere, pažnju usmere na ono što je najlakše uočiti – šta dete zna.

Na primer:

• „Moje dete već zna sva slova.“
• „Broji do sto.“
• „Zna nazive planeta.“
• „Zna da napiše svoje ime.“

Sve su to korisna znanja i veštine. Međutim, ona sama po sebi ne govore dovoljno o tome kako će dete koristiti ono što zna u svakodnevnim situacijama.

Zato je korisno da, pored pitanja „Šta moje dete zna?“, postavimo i druga pitanja:

• Da li ume da sasluša uputstvo do kraja?
• Da li može da sačeka svoj red?
• Da li pokušava da reši problem pre nego što zatraži pomoć?
• Da li ume da organizuje i čuva svoje stvari?
• Da li istraje kada zadatak nije lak?
• Da li primenjuje ono što je naučilo i kada ga niko ne podseća?

Cilj nije da dete bude „savršeno spremno“ za školu. Cilj je da prepoznamo šta već ume i gde mu je potrebna dodatna podrška.

VODIČ ZA RODITELJE

Posmatrajte, ne testirajte. Razvojne kompetencije najbolje ćete upoznati tako što ćete posmatrati dete u svakodnevnim situacijama.

Tokom narednih nekoliko dana obratite pažnju na to da li vaše dete:

✔ samostalno primenjuje ono što zna;

✔ pokušava da reši problem pre nego što zatraži pomoć;

✔ završava ono što je započelo;

✔ prati jednostavno uputstvo;

✔ snalazi se kada se pojavi nova ili drugačija situacija;

✔ primenjuje ono što je naučilo i kada ga niko ne podseća.

Ne morate detetu postavljati sva ova pitanja niti praviti test.

Samo posmatrajte šta dete radi kada mu prepustite odgovornost.

Ako nešto još ne radi samostalno, to nije razlog za brigu. To je informacija koja vam može pomoći da prepoznate koju kompetenciju možete dalje da podstičete.

Aktivnost sa detetom: „Šta bih uradio/uradila?“

Recite detetu nekoliko svakodnevnih situacija i pitajte ga šta bi uradilo.

Na primer:

„Obukao/la si se za vrtić, ali ne možeš da pronađeš svoju omiljenu igračku. Šta ćeš uraditi?“

„Napravio/la si kulu od kockica i ona se srušila. Šta možeš da uradiš?“

„Drug želi istu igračku koju trenutno koristiš. Šta možeš da uradiš?“

„Mama ti je rekla da pripremiš stvari za izlazak. Šta treba da uradiš?“

Nemojte odmah nuditi rešenje. Sačekajte da dete razmisli i objasni šta bi uradilo i zašto.

Šta posmatramo?

Ne tražimo „tačan odgovor“.

Posmatramo da li dete:

• razume situaciju,
• samostalno predlaže rešenje,
• razmišlja o posledicama,
• pokušava da pronađe više mogućih rešenja,
• ume da objasni svoje razmišljanje.

Cilj aktivnosti nije da proverimo dete, već da upoznamo način na koji razmišlja i primenjuje ono što zna.

Šta je ključno iz ove teme?

• Razvojne kompetencije nisu nešto što dete treba da „položi“ pre polaska u školu.
• One se postepeno razvijaju kroz svakodnevne situacije – kada dete samo obuče jaknu, sačeka svoj red, pronađe rešenje za problem, završi započetu aktivnost ili primeni ono što je naučilo bez podsećanja odraslih.
• Zato nemojte gledati samo šta vaše dete zna. Posmatrajte i šta ume da uradi sa onim što zna. Upravo tu počinje razvoj kompetencija.