Gledajući neko drugo dete roditelji se ponekad pitaju: „Kada će to moći i moje dete?“ To je potpuno razumljivo. Kada vidimo da neko dete već govori duže rečenice, samostalno se oblači, vozi bicikl ili lako rešava zadatke, prirodno je da svoje dete uporedimo sa njim. Međutim, važno je da znamo da razvoj deteta nije takmičenje i da svako dete ima svoj jedinstven put razvoja.
Svako dete nosi sa sobom različite potencijale, interesovanja i razvojnu dinamiku. Neka deca ranije progovore, neka brže razvijaju motoriku, neka pokazuju izraženu radoznalost za brojeve, slova ili prirodu, dok je drugima potrebno više vremena da razviju određene veštine. To ne znači da je jedno dete uspešnije od drugog. To samo znači da se razvijaju različitim tempom.
Najsavremeniji pristup detetu podrazumeva uvažavanje njegovih individualnih sposobnosti, potreba i mogućnosti. Umesto da dete upoređujemo sa drugima, posmatramo njegov napredak u odnosu na njega samog. Važno je da vidimo šta danas može bolje nego juče i kako da ga podržimo da napravi sledeći korak u svom razvoju.
U nauci ovaj pristup nazivamo individualizacija. Individualizacija znači da odrasli prepoznaju posebnosti svakog deteta i pružaju mu podršku koja odgovara baš njemu. Ne očekujemo da sva deca istovremeno dostignu iste razvojne prekretnice, već poštujemo njihov tempo razvoja.
Prikazaću vam kako izgleda tempo razvoja deteta. Na videu su dve lipe koje rastu jedna pored druge. Po debljini stabla i krošnji može se zaključiti da imaju iste godine. Rastu na istom prostoru. Šibali su ih isti vetrovi, obasjavalo isto sunce i dobijale su približno istu količinu kiše. Ipak, jedno stablo je u punom cvetu, dok je drugo tek u pupoljku.
Da li će i ovo drugo procvetati? Hoće.
A kada će? Kada za to dođe njegovo vreme.
Niko ne stoji pored lipe i ne govori joj: „Požuri, vidiš da je druga već procvetala.“ Znamo da svako drvo ima svoj ritam i da će procvetati onda kada bude spremno. Upravo tako je i sa decom.
Nekom detetu će biti potrebno više vremena da progovori, nekom da savlada vožnju bicikla, nekom da stekne samopouzdanje u društvu vršnjaka. To ne znači da neće uspeti. Potrebno mu je samo vreme, podrška i podsticajno okruženje.
Zato umesto pitanja: „Zašto moje dete još ne može?“, možda je bolje da se zapitamo: „Kako mogu da ga podržim da nastavi da raste i razvija se?“
Naš zadatak nije da požurujemo dete, već da mu pružimo ljubav, sigurnost, podsticaje i veru u njegove mogućnosti. Kada to činimo, dete razvija svoje potencijale i korak po korak napreduje.
Baš kao i lipe na videu, sva deca procvetaju. Samo ne u isto vreme. 🌱🌳🌼
https://www.instagram.com/reel/DYojKabsCrC/?utm_source=ig_web_copy_link&igsh=MzRlODBiNWFlZA==
English (UK)