Tema 3 iz PROVENS serijala „Spremno dete za školu“
Fina motorika i grafomotorika predstavljaju važan deo pripreme deteta za školu. Kada govorimo o spremnosti deteta za polazak u školu, često pomislimo na to da li dete zna slova, brojeve ili svoje ime, a ključna je njegova primena znanja, njegove kompetencije. Međutim, pre nego što dete počne uspešno da piše, potrebno je da razvije određene sposobnosti koje pisanju prethode.
Fina motorika je sposobnost deteta da precizno i usklađeno koristi šaku i prste u različitim aktivnostima.
Koliko vam je potrebno?
Video: oko 5 minuta
Članak: oko 7 minuta
Aktivnost sa detetom: oko 15 minuta
Ukupno vreme: oko 25 minuta
Pogledajte video
Šta ćete saznati u ovoj temi?
U ovom članku saznaćete:
✔ šta se podrazumeva pod finom motorikom i grafomotorikom
✔ šta učitelji očekuju od deteta u svakodnevnim školskim aktivnostima
✔ na koje aktivnosti treba obratiti pažnju
✔ kako da kroz svakodnevne aktivnosti razvijate finu motoriku
✔ zašto nije potrebno žuriti sa učenjem slova
✔ zašto je važna postupnost u razvoju i učenju.
Šta dete treba da ume: fina motorika i grafomotorika
Jedan od pokazatelja razvijenosti fine motorike jeste pravilno držanje olovke.
Ako vaše dete još ne drži pravilno olovku, možete ga tome jednostavno podučiti. Jednom rukom dete uhvati olovku sa tri prsta, a drugom rukom mu pomognete da olovku postavi u pravilan položaj.
Ali držanje olovke nije jedina veština koja je detetu potrebna. U školi će dete svakodnevno koristiti svoj pribor i obavljati različite aktivnosti koje zahtevaju precizne i usklađene pokrete šake i prstiju.
Priprema pribora za rad
Važno je da dete ume da pripremi svoj pribor za rad. Na primer, priprema za naredni školski dan počinje i pripremom olovaka. U pernici dete treba da ima nekoliko zarezanih olovaka.
Kada dođe u školu i učiteljica mu da zadatak, dete tada može da se usmeri na zadatak, a ne da mu pažnju odvlači zarezivanje olovke. I drvene bojice treba da budu zarezane. Ovo je istovremeno pitanje samostalnosti i praktične primene fine motorike.
Bojenje unutar zadate površine
Jedan od pokazatelja fine motorike jeste i bojenje unutar zadate površine. Bojenjem dete vežba kontrolu pokreta i preciznost. Jednostavnu vežbu možete napraviti i u svesci za matematiku. U svesci jedan broj piše se u jedan kvadratić.
Zatražite od deteta da oboji svaki drugi kvadratić, a zatim da u kvadratiće piše brojeve koje zna.
Na ovaj način dete vežba kontrolu pokreta, preciznost i snalaženje u prostoru koji mu je zadat.
Brisanje gumicom
Od pribora koji dete koristi, po mom mišljenju, jedna od važnih stvari jeste gumica koja dobro briše grafit.
Deca vole različite gumice u zanimljivim oblicima, ali one često mogu biti tvrde, razmazivati grafit po papiru, a nekada mogu dovesti i do cepanja papira. Zato birajte dobru gumicu za brisanje.
Obratite pažnju i na pokrete deteta prilikom brisanja. Deca često žure da što pre obrišu ono što su pogrešila. Važno je da dete nauči da briše polako i blagim pritiskom na papir. I ova jednostavna aktivnost zahteva kontrolu pokreta šake i prstiju.
Sečenje makazama
Pokazatelj razvijenosti fine motorike jeste i sečenje makazama. U školi deca često seku različite materijale i radne listove. Zato je važno da dete ume da koristi makaze i da njima precizno seče.
Mnogi roditelji kupuju deci „dečje makaze“ samo zato što su manje. Međutim, neke od njih mogu biti labavo spojene i slabije seći, pa detetu može biti teže da njima precizno radi. Zato birajte kvalitetne makaze manje veličine, koje dete može lako i sigurno da kontroliše.
Bezbedno korišćenje makaza
Kod makaza nije važna samo veština sečenja. Veoma je važna i bezbednost. Dete treba da zna kako se makaze pravilno koriste i kako se bezbedno dodaju drugoj osobi. Makaze se dodaju zatvorene, držeći ih za drške, tako da sečiva budu okrenuta od osobe koja ih prima.
Ovo je jedna od praktičnih veština koju dete treba da razvije pre polaska u školu.
Lepljenje papira
U školi deca često lepe radne listove u sveske. Zato je važno da dete ume da zalepi papir za papir.
Kod lepljenja je važno da dete, ukoliko koristi tečni lepak:
- ne stavlja previše lepka,
- ume da postavi papir na pravo mesto,
- pritisne papir tako da se ne gužva,
- vodi računa da lepak ne izlazi sa strane.
I ova aktivnost zahteva preciznost i kontrolu pokreta.
Savijanje papira
Detetu će u školi biti potrebno i da savija papir tako da se ivice poklapaju. Na prvi pogled ovo deluje kao jednostavna aktivnost. Međutim, da bi dete precizno savilo papir, potrebno je da uskladi pokrete obe ruke, prati ivice papira i kontroliše pokret. Zato i ovakve svakodnevne aktivnosti predstavljaju priliku za razvoj fine motorike.
VODIČ ZA RODITELJE
Proverite ove aktivnosti sa svojim detetom
✔ Da li pravilno drži olovku?
✔ Da li ume da zareže olovku?
✔ Da li ume da boji unutar zadate površine?
✔ Da li ume da pravilno koristi gumicu?
✔ Da li ume da seče makazama?
✔ Da li zna kako se makaze bezbedno dodaju drugoj osobi?
✔ Da li ume da zalepi papir za papir?
✔ Da li ume da savije papir tako da se ivice poklapaju?
Važno je da vidite šta dete već može samostalno i šta još treba da vežba.
Kako da podstičete razvoj fine motorike?
Finu motoriku dete razvija kroz što više svakodnevnih aktivnosti u kojima aktivno koristi prste i šaku.
To mogu biti: nizanje, bojenje, sečenje, lepljenje sitnih komadića u mozaik, slaganje sitnih delova slagalice, zakopčavanje dugmadi, crtanje, različite konstruktivne igre i druge svakodnevne aktivnosti i igra deteta.
Detetu nisu potrebne samo posebne „vežbe“. Potrebno mu je što više prilika da koristi šaku i prste u različitim situacijama.
Najčešće greške roditelja
Kada je u pitanju pisanje, želim da vam skrenem pažnju na nešto važno. Nije cilj da dete što ranije piše slova. Mnogo je važnije da razvija pokrete i kontrolu šake i prstiju koji će mu kasnije omogućiti da piše lakše, urednije i sa većom sigurnošću.
Za to su važne grafomotoričke aktivnosti i vežbe. Dete pred školu može da vežba pojedine elemente slova: male i velike uspravne linije, kose linije, krive linije i druge grafomotoričke pokrete. Može i da piše slova ukoliko to želi i pokazuje interesovanje. Ali nema potrebe da ga požurujemo.
U školi dete sistematski uči da povezuje glas sa njegovim pisanim znakom – slovom. Zato priprema za pisanje ne znači da dete mora što ranije da nauči da piše sva slova. Važno je da prethodno razvija veštine koje će mu omogućiti da kasnije lakše savlada pisanje.
Postupnost u razvoju deteta
Često se u razvoju dece previše žuri i izostaju neke važne predradnje. Na primer:
- Žuri se u učenju slova, a prethodno nisu dovoljno razvijene grafomotoričke veštine.
- Žuri se u učenju čitanja, a prethodno nisu u dovoljnoj meri primenjene analitičko-sintetičke vežbe.
- Žuri se u učenju broja, a dete prethodno nije razumelo brojnost skupa.
To je kao da je dete tek prohodalo, a mi ga učimo da trči. Ne može tako. Sve ima svoje metodičke korake kojima se nešto postupno razvija. I svako dete ima svoj tempo razvoja. Kada se neki koraci preskoče ili nedovoljno usavrše, dete može imati teškoće u savladavanju složenije veštine.
Tada je potrebno vratiti se na prethodne korake i omogućiti detetu da ih dovoljno uvežba, umesto da se stalno insistira na složenoj veštini koju još nije spremno da savlada.
Sve mora biti postupno i svako dete će u toj postupnosti imati svoj tempo. To ne znači da je dete manje inteligentno. To znači da mu je za određenu veštinu potrebno više vremena.
To se u razvoju i učenju deteta mora poštovati.
Šta je najvažnije da zapamtite?
✔ Fina motorika se razvija kroz svakodnevne aktivnosti u kojima dete aktivno koristi šaku i prste.
✔ Za školu nisu važne samo olovka i pisanje – dete treba da ume da seče, lepi, briše, boji, savija papir i koristi svoj pribor.
✔ Nije cilj da dete što ranije piše slova.
✔ Grafomotoričke aktivnosti predstavljaju važnu pripremu za kasnije pisanje.
✔ U razvoju i učenju ne treba preskakati korake.
✔ Svako dete ima svoj tempo razvoja i potrebno je da ga poštujemo.
Misao za roditelje
Ne žurite da dete nauči ono što dolazi kasnije. Prvo razvijamo potrebne veštine, a zatim ih koristimo za složenije aktivnosti.
Želite da saznate više?
Ako želite da naučite kako da procenite razvijenost samostalnosti svog deteta i kako da je podstičete kroz svakodnevne aktivnosti, pridružite se online obuci „Spremno dete za školu“.
Na obuci ćete dobiti praktične smernice, aktivnosti i odgovore na najčešća pitanja roditelja.
Sledeća tema
Tema 4. Pažnja i samoregulacija
U narednom članku govorićemo o pažnji i samoregulaciji – kompetencijama bez kojih dete teško može da prati nastavu, usmeri pažnju na zadatak i uspešno uči.
dr Dragana Malešević
Doktor didaktičko-metodičkih nauka i doktor pedagoških nauka
Autor PROVENS serijala „Spremno dete za školu“